All posts by admin

NA REGIONALNOM TAKMICENJU IZ INFORMATIKE UCENICI OS “SVETI SAVA” ZAUZELI PRVA TRI MJESTA

Na Regionalnom takmičenju iz informatike u Srpcu  učenici OS ”Sveti Sava” sa nastavnicom Gordanom Vujanović,  zauzeli su sva prva mjesta i to:
                              1.Luka Nedimović

                             2.Filip Bataz

                            3.Filip Janjetović

Cestitamo ucenicima i njihovoj nastavnici!

 

Muškarac poginuo na željezničkoj stanici u Novom Gradu

PRIJEDOR – U Novom Gradu jutros je poginuo muškarac kada ga je u krugu željezničke stanice Dobrljin udario voz, rečeno je Srni u Policijskoj upravi Prijedor.

Portparol Policijske uprave Prijedor Vesna Pačariz rekla je Srni da se nesreća dogodila jutros oko 6.30 časova.

Uviđaj je u toku i obavljaju ga dežurni tužilac Okružnog javnog tužilašta Prijedor i policijski službenici Policijske stanice Novi Grad.

Nakon uviđaja biće poznato više informacija o ovom slučaju.

inf-NEZAVISNE NOVINE

Za mame ,tate i djecicu

  Svašta umem.
       Stvarno umem.
       Samo – sebe ne razumem.
       Ja čuvao, ljudi, ovce
       tamo negde na kraj sveta,
       mojoj deci kajmak smeta,
       luk im smeta…
       Sve im smeta.
       Ja do škole pešačio
       i po kiši i po snegu,
       moje kćeri k’o knjeginje,
       k’o da se u svili legu:
       jednom šmrknu,
       dvaput kinu
       i beže u limuzinu.
 
       Svašta umem.
       Stvarno umem.
       Samo – sebe ne razumem.
       Ja krčio s ocem šumu.
       Plik do plika dlan mi ospe.
       Mome sinu-gospodinu
       teško i da đubre prospe.
       Kad mu mati nešto reži
       mislim: žensko pa nek’ reži.
       A on: odmah kupi stvari
       i od kuće u svet beži.
       Još mi žvrlja neka pisma
       oproštajna,
       puna bola.
       Ispadnemo pred njim krivi
       mi i škola.
       Traži novac, kuka, moli
       – nema čime stan da plati,
       a ja šašav
       pa ga pustim
       da se mirno kući vrati.
 
       I sve divno, divno umem
       samo – sebe ne razumem.
       Sve sam ovo za njih stek’o.
       Niko hvala nije rek’o.
       K’o da moram da se zboram
       i da leđa večno krivim
       zbog prinčeva i princeza.
 
       K’o da samo zato živim.
       A ja živim jer se nadam
       da me i sad negde čeka
       jedna šuma iz detinjstva
       i vedrica vrućeg mleka,
       i tišina ispod brega,
       i plav lepet ptičjih krila,
       i ogromne žute zvezde
       kao što je moja bila.
       Al’ putevi zatravljeni.
       Nad njima se magle tope.
       Odavno su zatrpane
       moje bose dečje stope.
 
       Išao sam i ja u svet
       bez režanja,
       bez bežanja.
       Išao sam da odrastem.
       Sad sve mogu.
       Sad sve umem.
       Ali šta mi sve to vredi
       kad sam sebe ne razumem.