po obicaju svakog prvog ponedeljka u septembru. Aj..nema veze sto je danas utorak, mada su mi govorili da ne valja pocinjati nikakav posao utorkom. Naravno, skole su se spremile, profesori i nastavnici odmorili(bilo je dugo toplo ljeto),a roditelji su “dobili” po novcaniku  za knjige, pribor, odjecu i obucu. Djaci, pogotovo   oni stariji ‘obozavaju ‘skolu i jedva cekaju da nesto nauce.

  Ipak, jednoj generaciji se totalno mjenja nacin zivota. Naravno, to su prvacici. Neki ce biti laksi od torbe, neke ce mame odvoditi i dovodti, neke ce mame krenuti u prvi razred, neki ce voljeti ici u skolu..uglavnom bice zanimljivo.

A njih je svake godine sve manje, a i nas je ovom gradu svake godine takodje, sve manje.

Ali da ne kukumavcimo , evo  za njiih jedna pozdravna pjesmica i neka im je sretno.

VELIKI POČETAK

Zdravo, vojsko oštrih olovaka,
zdravo, kolono đaka
u septembarskom maršu.

Leva, desna,
desna, leva,
čujem korak
kako peva.

Pozdraviće vas svi ko prave vojnike,
i mame i tate i bake i čike,
ko prave regrute što ozbiljni ćute.

Učitelji – generali
i čike desetari
sve divizije đaka
i sve đačke trupe
smestiće lepo u školske klupe.

Zdravo, vojsko oštrih olovaka,
zdravo, kolono đaka
u septembarskom maršu,
ja znam da školska godina ne traje
ni subotu ni petak,
već mnogo više,
zato viknimo –

URA ZA VELIKI POČETAK!